Zdravo svima ! Mesec je ljubavi i naravno da ćemo pričati o ljubavi !
Sa godinama, ako želimo, učimo o svemu. Pa tako učimo i o ljubavi. Ako mislimo da se ona samo tek tako desi, i mi samo tek tako sedimo i čekamo da “nam dođe” i da napravi čudo, onda nismo baš mnogo sazreli po tom pitanju. Ljubav treba osetiti, prepoznati a onda i, ako je toga vredna, čuvati. Znam puno ljudi, i srećna sam što ih je puno, koji su upravo to uradili. Pronašli se i onda se lagano, sa godinama, sve više upoznavali, menjali, sazrevali, i usput doživeli svakakve, i dobre i loše, zajedničke trenutke. Posebno treba naglasiti “zajedničke”, jer samo zajedno, vas dvoje, možete od svoje ljubavi napraviti ono šta večno traje. A za to je potrebno mnogo razumevanja, mnogo tolerancije, strpljenja, odlučnosti, hrabrosti pre svega.
Moja draga Suzana Milošević i njen suprug svoju ljubav za tili čas pretoče u nešto jako lepo i produktivno, kao što su na primer banane koje rastu u njihovom dvorištu ! Banane na našem podneblju ! Koliko nas može to ?! Moja druga drugarica je sa svojim partnerom od “garaže”, preko dućančića, stvorila mali raj za sebe i svoju porodicu. Mnogo odricanja, ali i mnoooogo međusobnog poštovanja i uvažavanja, i oni sada žive svoj san, a sve nas ostale inspirišu i ohrabruju da se i mi volimo i stvaramo . Imam ja puno sličnih primera meni jako dragih ljudi, što i moj život takođe čini kvalitetnijim.
A kada pričam o ljubavi, moja stalna asocijacija i inspiracija 🙂 su moji roditelji. Tu, u mom porodičnom domu gde sam odrasla, tu sam prvo naučila šta znači stvarno voleti. Nesebična, ogromna ljubav, u svakom ćošku, u svakom osmehu, u svakom tužnom pogledu, u ručku, večeri, u radosti, u namrštenom čelu, uvek i svuda, ljubav ! I oni tu ljubav ne daju da im neko dira, ni po koju cenu ! Čuvaju je za sebe, čuvaju je za nas, a ponekad i od nas. Sa posebnim strpljenjem i upornošću se oni vole i dan danas, sa koliko pažnje oni razmišljaju jedno o drugom, to treba videti i doživeti. Ali, to su ljudi koji se o svemu brinu na taj način, ne može se samo na jednom polju biti vredan i dobar učenik, a na ostalim ništa. Mora se voleti sve šta se radi, i svemu šta se voli posvetiti vreme i svoja razmišljanja, i eto uspeha ! Njima i kaktus procveta ! Ozbiljno ! Ja im donela neki koji je kod mene izgubio i oblik i boju i bodlje, a oni napravili ovo !
Da, čak su i presadili pa imaju i u drugoj saksiji, za kasnije, za budućnost !
Nisam ja još naučila dovoljno o ljubavi, a tome se radujem, jer mogu tek da istražujem i saznajem. Moji kaktusi nisu još uvek ovako veseli , ali biće, jer učim od najboljih !
Veliki pozdrav i ne zaboravite da se mnogo, mnogo volite !
Ivanina pričaonica 