Zdravo svima! Lepo vreme nas prosto zove da negde otputujemo, a sad će i sezona godišnjih odmora! Putnik sam još od kad sam upisala fakultet, pa se posle i zaposlila ovde, jer moji najbliži žive u drugom gradu. Tačno znam šta ću da stavim u ranac i polazim.
Ali šta kad se radi o dužim putovanjima, i to u mesto koje možda dotle niste posetili? Kad sam bila mlađa, pre dvadeset godina i kilograma na primer, još uvek sam sa puno entuzijazma putovala na more. Budući da imam neku vrstu alergije na sunce zbog koje mi je boravak na moru pomalo i mučenje, to je bio pravi podvig. I uvek završim kao stalna postavka neke nostalgične galerije, Dama sa šeširom, u hladovini, sa dugim rukavima i haljinom do zemlje, sve dok ne zađe sunce. Mislim, tako bi se zvale sve moje fotografije, i sve su ličile jedna na drugu, osim što se šešir menjao, zavisno od trenutne mode. Prvo sam polako prestala da se slikam, a onda sam i shvatila da mi ipak više odgovara kopno u letnjim mesecima, sunce je slabije, i niko ne ide u drugi grad/selo/banju da se čvari na plaži, pa ne odskačem.
Jedno je svakako ostalo isto, a to je pakovanje! Oh to pakovanje! Uvek kažem sebi da ću unapred da odredim šta ću da nosim, napravim par odevnih kombinacija, i to je to. I stvarno ubedim sebe da će to tako i biti. Pre dve decenije spisak je izgledao otprilike ovako: dva kupaća kostima (ponesem tri), dve majice na jedno rame, dve za veče (ponesem pet majica i dve košulje sa dugim rukavima), jedna haljina za dan, jedna za veče (ponesem dve pamučne sa dugim rukavima i jednu na bretele koju pronađem u torbi tek kad se vratim kući), pantalone, tri četvrt patalone i kratke patalone (ništa šta otkriva mnogo kože ja na moru ne mogu da nosim, ali ipak). Kozmetika, dva tri peškira, asura plus frotir za plažu, torba za plažu i novac i pokret! Kako misliš ne mogu moje tri velike torbe u gepek?! Pa gde ću onda ovu ručnu? Kako šta će mi tri, a obuća? I tako svakog puta! Stvarno ne znam kako onaj kratak spisak postanu tri torbe!
E sada kad sam starija i mudrija 😀 moj spisak izgleda drugačije. Dakle, prvo jastučnica. Verujem u kvalitet održavanja higijene u hotelu, ali moje jastučnice mirišu kako ja volim! Dakle, čistoća nije ono u šta sumnjam, ali neko sredstvo za čišćenje na bazi alkohola sa raspršivačem nije na odmet 😀. Gel za tuširanje, šampon za kosu, tečni sapun…šta šta će mi? A ako nema u hotelu, ili mi se ne sviđa ? Nije to sve teško, ne zauzima više od pola torbe. Majica, suknja, sandale, jedna kombinacija. Tunika, helanke, baletanke, druga kombinacija…Da li mi treba svih šest kombinacija? Ne znam, razmisliću kasnije. Punjač za mobilni, neseser…da li je moguće da jedan neseser bude ovoliko težak!!! Šta sam sve stavila ovde? Bolje da ne znam, neću da otvaram!
Jedan kupaći jednodelni, jedan dvodelni, jer sada svuda postoji neki primamljivi spa centar. A da, i peškiri. I papuče za sobu, obavezno meke i udobne. I papuče za spa, neke lepe gumene. I šolja i čaša, možda mi se pije kafa u sobi. I neka gricka, možda padne kiša. I lekovi! Umalo da zaboravim probiotik, antibiotik, hanzaplast, hidrogen, alkohol…
U hodniku stoji moj ogroman kofer, drugi manji u istoj boji, i ranac koga ne mogu da zakopčam! Ručna torba čeka sendviče za usput, ali u njoj nema mesta za iste 😀. Seoba može da počne 😀.
Neke navike se definitivno ne menjaju, samo se malo modifikuju, prilagodimo ih našim godinama i potrebama. Jedno je sigurno ostalo isto, putovanja su nam neophodna! Nije važno gde putujemo, koliko blizu ili koliko daleko, ni na koliko dana odlazimo. Važno je da sebi poklonimo nova iskustva i doživljaje, isključimo telefone i uživamo u pogledu.
Svako dobro !
Ivanina pričaonica 