Zdravo svima! Da, kad imaš 45+ onda imaš i 30 godina mature. Danas sam to upravo saznala, shvatila, kako god želite, kad me je moja školska drugarica Nena podsetila na to. I zato ću ovaj blog početi obraćanjem njoj.
Draga Neno, trenutno se istovremeno strahovito mnogo ljutim na tebe, i volim te najviše na svetu. Danas si me uputila na jedan poduži klip, snimak naše mature od pre 30 godina, i znaš li šta sam ja tamo videla? Za početak, videla sam ljude čiji me je lik momentalno podsetio na sve ludosti koje smo smišljali i radili. Vratila sam se u doba kad je najvažnije bilo dobro se zabaviti. Sva su mi lica poznata, svaki mi je osmeh poznat, ali mi neka od imena ne dolaze u sećanje! I hajde sada ti lepo da mi kažeš Neno, ko je ko, da se ne blamiram! Ti si od nas četiri uvek bila ona koja je najorganizovanija, sa svim koncima u rukama!
Videla sam, Neno, tebe i naše dve školske drugarice, Beti i Tanju, i kao da smo juče onako đuskale, a ne pre tri decenije! Nas četiri uvek zajedno, u dobru i u zlu. Četiri potpuno različita karaktera, a opet nerazdvojne, uvek i svuda tu jedna za drugu, kao četiri musketara 🙂.
Ali draga moja Neno, onda sam pogledala malo bolje u sebe na tom snimku i videla onu koju sam odavno, odavno zaboravila! Kakva je to devojka bila! Kakvo je ona držanje imala, kakav čvrst i jasan pogled, direktan, nepokolebljiv. Kakvo je to kretanje bilo, odmereno i elegantno, ali i nezaustavljivo. Ja u brokatnoj bordo haljini, sa pozajmljenom ogrlicom od čudesnih belih bisera, sa licem koje od šminke ima jedino osmeh. A i taj osmeh mi je sada kao da je stran, jedva ga prepoznajem. Osmeh otvoren, osmeh siguran, pun ponosa ali ne i gordosti, već one najiskrenije sreće! Osmeh u kome je moje očigledno samopouzdanje našlo svoje mesto i tu uživa, i svima se pokazuje.
Da li znaš Neno da sam dozvolila toj neustrašivoj mladoj ženi da se povuče pred životom? Hvalim se nekim mudrostima stečenim sa godinama, pričam o nekim dostignućima, o načinima da prevaziđemo ovo i ono, a sve šta želim sada, u ovom momentu, je da samo još jednom pogledam životnim izazovima u oči onako kako sam devetnaestogodišnja ja to radila. Da uplašim neprijatelja i oteram zlo! Ta Ivana mi treba, da se uhvatim u koštac sa nedaćama onako kako je ona to radila, uzdignute glave i pravo napred do cilja.
Sada vidiš Neno zašto sam ljuta, zato što sam dozvolila da se ta Ivana koju ti i ja znamo iz tog doba promeni. I vidiš zašto te u ovom trenutku volim najviše na svetu, jer si mi pokazala ko mogu da budem. Umesto da tražimo pomoć i rešenje na drugim mestima, dovoljno je samo da se setimo odakle smo došli, gde je sve počelo i ko smo mi u svemu tome bili i sa kim smo sve to delili. Ja sam ponosna što sam taj najlepši deo mladosti delila sa tobom, i sa našim drugarima, i beskrajno sam ti zahvalna što si me na to podsetila.
Ivanina pričaonica 