Verujem 💖💖💖

Veliko zdravo svima! Ako neko ima sreće da je sada na odmoru, kao na primer ja, on  uživa u nekoj hladovini, pijucka nešto osvežavajuće, kao da sutra ne postoji. 😀 Meni čak ni internet nije stabilan pa nema ni mnogo cimanja, kliktanja, blinkanja…ma pravi odmor.

Elem, pitanje koje mi se slučajno nametnulo pre nego što sam bar na kratko napustila urbanu sredinu, je koliko smo u ovim godinama zaista spremni da poverujemo u čuda. Da li smo možda “oguglali” na znakove  na koje nailazimo usput, da li ih primećujemo pa ignorišemo, ili ih više uopšte ne registrujemo. Kad smo na primer baš mladi, mi čvrsto verujemo da možemo sve, samo kad poželimo. Čim vidimo mogućnost, mi gledamo i da je iskoristimo, jer su nam se “kockice poklopile”, jer vidimo jasan znak da nas čeka uspeh, jer verujemo.

Šta je sa tim kockicama u ovim godinama? Da li ih i sada slažemo u glavi i grabimo priliku kad naiđe, ili ipak sve preispitamo bar još jednom? To preispitivanje nije odlika nesigurnih ljudi, znam jer ja nisam nesigurna. Naprotiv, prilično sam samouverena, što može da bude i dobro i loše, ali tako je. Ono šta me tera da još jednom razmislim o svemu je upravo moje životno iskustvo koje kaže da treba “tri puta meriti, jednom seći.” Ali gde je tu draž? Gde je nestala spontanost? Pa, verovatno u događajima 365 dana puta 45+ godina. Ali…

Ima jedno veliko ali koje me teši i raduje! Stojimo tako moja sestra i ja u gift delu poznate knjižare i biramo poklone za sebe i nama drage ljude, kad ono, prava pravcata spravica za proricanje sudbine 😀.

I naravno da sam isprobala! Pomislim želju, postavim sebi pitanje, malo “čvrknem” ovo klatno, i gledam kako kuglica preteće prvo ide ka NOPE, pa onda na poželjno YES, pa onda još malo unezvereno ide tamo ovamo, da bi konačno stala na NO WAY (nema šanse). Da budem realna, i nema šanse da se desi šta sam poželela, ali na trenutak osetim ono pravo dečije uzbuđenje, kao kad u upakovanom poklonu nazirete baš onu igračku koju ste poželeli.

I imala sam još jedno pitanje, i još jedno pitanje, i onda nam se pridružila moja draga drugarica Anita, i ja sam bila jako srećna kad sam videla da ima još nas koji umemo da verujemo u čuda! I bilo nam je i jako zabavno da gledamo kako nam neki gadget određuje sudbinu, ma koliko mi neverovale zaista da to može baš tako. Ali ja želim da verujem u to da su to upravo te male, zanimljive stvari koje vraćaju sjaj u očima. I da će možda, ako čvrsto poverujemo u konačnu reč na koju stane kuglica, da će se pojaviti neki znak koji ćemo primetiti, i sve će na kraju biti u redu.

Želim da verujem. 💖💖💖