Zdravo svima! Sigurno ste dobro, odmorili ste se, prošao je šok od povratka na svakodnevne obaveze i posao, znamo šta moramo, a vreme je fenomenalno. Naježim se kad vidim oblačić, ali ako ne miriše na kišu, onda je sve OK.
Gledam tako neke lepe slike koje su ljudi postavljali i naiđem na jednu, pa recimo inspirativnu. Sad kad kažem da je to slika otirača za cipele ispred ulaznih vrata, još je manje verovatno da može baš da inspiriše na neke lepe misli, ali ipak, poruka je važna.”Nema razloga da budeš ovde.” Nije uopšte gostoprimljiva, verujem da treba da bude smešna. Mene je inspirisala na nešto malo drugačije, naterala me je da se zamislim gde ja to zaista nemam razloga da budem.
Prvo čega sam se setila su neverovatne gužve subotom u prodavnicama. Koliko sam ja njih nekada volela, toliko su mi sada besmislene. Svi negde jure i žure, ne vide vas u prolazu, vide samo bluzu koju žele da probaju i pravo ka njoj idu, pa se ti sada skloni s puta. Ako su još neka sniženja u toku, spašavaj se ko može! A u prodavnicama uglavnom ono šta nije moglo dotle da se proda, ili nema broja, ili nema boje, ili nema ni broja ni boje. Potpuno razumem mlade ljude koji upravo tu gužvu čekaju cele nedelje i kojima zaglušujuća buka koju zovu muzikom u tržnim centrima prija. I meni je nekada, sada ne. Radije provedem vreme u šetnji na keju jer je tada kej, pa ne baš pust, ali ono malo šetača kojih ima idu svojim putem. Mogu da se potpuno opustim i uživam u pogledu na reku i drveće i park i kafiće, i što je najvažnije, mogu da čujem sagovornika!
Ono gde takođe nemam razloga da budem su jeftini restorani i kafići sa hranom sumnjivog kvaliteta. Sa žaljenjem u početku, ali sada vidim da je tako bolje, smanjila sam broj izlazaka, ali kad sam negde odlučila da odem sa društvom i ostavim svoje vreme i novac, to mora da bude kvalitetno, pa neka košta koliko košta. Nisam snob, samo mi više prija da budem na mestima gde osoblje drži do sebe, a i do mene kao gosta. Logično je da ću tu i da se vratim.
Fitnes centri su posebna opasnost ako ne rade dobro. Obišla sam ih dovoljno da znam šta treba ta vrsta rekreacije da pruži. I džabe ti meni “trenerka” pričaš koliko imaš individualnih klijenata, i koliko je ljudi prošlo kroz tvoju vežbaonicu, i skinulo tri centimetra u struku za tri nedelje, ako mene kičma i malčice zaboli dok sam kod tebe u treningu, ti ne radiš svoj posao kako treba! I to je mesto gde ja nemam razloga da budem.
Nedovoljno čisti, ali povoljni hoteli, nikako! Bioskop sa klimom koja duva odozgo pa direktno u teme, nikako! Predugi redovi gde neki prosto moraju da zapale cigaretu i duvaju dim u nas ostale, nikako! Platiću online ili drugom prilikom. Masaža u salonima gde nije obezbeđena fina lagana muzikica, topla prostorija i zimi i leti, mekani mirišljavi peškiri i stručno lice (ovo je neophodno) koje masira, nikako! Doduše, ovo poslednje je bilo važno i kad sam bila mnogo mlađa, i tada sam birala samo kvalitetne spa centre, moja kičma ne trpi ništa drugačije.
Sada kad imam dovoljno godina i životnog iskustva, shvatam da imam razloga da budem tu gde su uslovi prijatni i kvalitetni, i gde su ljudi dostojanstveni, i cene sebe, i mene. Imam razloga da delim svoje vreme i prostor, i stvaram uspomene tu gde vredi sve to raditi.
Pozdrav, i vidimo se upravo na tim destinacijama. 🙂
Ivanina pričaonica 