Prvi blog sam napisala pre otprilike godinu dana, nešto malo posle Nove godine, koju nisam, iz totalno opravdanih razloga, mogla da provedem kako sam htela. Sada je situacija daleko bolja, što me raduje. Jer ako će početak nove godine biti bolji, mogu da se nadam i boljoj celoj narednoj godini.
Ali ipak, ne bih da kritikujem čitavu, sada već “prolazeću” godinu. Nije ona bila uopšte tako loša. 💖🥰 Kad sve sagledam iz ovog ugla bilo je tu mnogo, mnogo lepih i važnih dešavanja.
Posle neslavnog bolnog početka bilo je tu još par “napada kičme”, ali se sve nekako lepo završilo uz vežbice i minimalnu terapiju. Znači, mogu da budem srećna.
Što se tiče mojih roditelja koji su u vrlo nežnim godinama. Pored bezgranične ljubavi koju od njih dobijam, dobila sam i par “stresića” oko njihovog zdravlja, ali se sve dobro završilo, na sreću i radost svih nas.
Nekako usput, skroz slučajno, upoznala sam neke divne ljude koji su mi oplemenili život, slobodno mogu da kažem. Dali su mi ideje za nove, drugačije doživljaje. Podsetili su me da postoje i one manje prisutne, a opet jako lepe stvari u životu, kao što je umetnost, na primer. Ili darivanje, praštanje, ljubazna reč, iskren osmeh, neiznuđeni kompliment, pogled koji kaže “slušam te, interesuje me šta pričaš.”
Ova godina mi je pokazala i da godine nisu samo broj. Ne, ne! Ništa nije baš tako jednostavno, na napretku treba raditi! Pomirila sam se odavno sa mojim podočnjacima, na primer, ali sam zato ove godine pronašla i kozmetiku od koje mi se oči bukvalno odmore na par sati. Naučila sam da mi slatkiši nisu potrebni. Čak sam testirala sebe i pokušala ponovo da ih jedem, ali mi uopšte ne prijaju i izgledam kao natečena žaba kad jedem šećer! Znači disciplina mora da postoji ako želimo uspeh!
Posebno hvala mojoj sestri koja je stoički istrpela sve moje promene raspoloženja (čitaj “ličnosti”) dok sam ja ovako predano pronalazila sebe! 🥰
Ova godina me je naučila i da sa 45+ godina (50 samo što nije 🙂), telo samo kaže koliko vežbanja je dovoljno, a koliko se može preko toga. Kakvu garderobu mogu da nosim, a na kakve pantalone i haljine mogu da zaboravim! Ako ništa drugo, neminovne promene u izgledu će me naterati da konačno izgradim svoj stil oblačenja!
Neka ranija prijateljstva su obnovljena 🌷, a neka koja izgleda nisu bila baš tako jaka su se malo izgubila usput. Mada, ako me je nečemu ova godina naučila to je da ništa nije izgubljeno ako želimo da traje.
A naučila sam i još jednu važnu lekciju, a to je da ne treba baš sve oprostiti. Ja sam, kao večiti optimista (nikad niste upoznali ovoliko optimističnu osobu, garant!) uvek spremna da nađem način da razumem svačiji postupak. Pa tako vremenom opravdam svaku nepravdu i mislim da se više neće ponoviti. Ipak, ne ide to tako. Ova godina me je konačno naučila kad ipak treba staviti tačku. I moram da priznam da je osećaj predivan! Volim ja tebe, ali sebe ipak volim više! 😉
Meni je ova godina bila toliko puna dešavanja da bih mogla bar desetak ovakvih tekstova da napišem, ali neću. Puštam da se posledice svih divnih događaja prenesu u narednu godinu, pa da se u Novoj godini na njih nadovežu još lepše, još bolje, još pozitivnije stvari!
Verujem da su se i vama desile i lepe stvari u ovih 365 dana. Izdvojite malo vremena, prisetite se tih srećnih događaja, stavite to na papir, na primer. Neka vam pored planova za narednu godinu piše i sve ono dobro što vam se desilo u predhodnoj. Pa da u Novu godinu svi uđemo nasmejani!
Stećni vam svih 365/24/7!!!
Ivanina pričaonica 