Zdravo svima ! Već znamo koliko volim kišu, tako da neću da okolišim, kad neće ni ona ! Pa dobro, ima li drugih delova ove zemljine kugle gde bi mogla malo da osveži, osim u Nišu ?! Ne volim da sam napolju kad pada kiša, pogotovu kad je ovako hladno, i tačka.

Jedino što je sedenje kući još bezveznija opcija. Da se ne lažemo, u našim godinama prija povremeni odmor, ono, da ne radimo baš ništa, ali to nije dobro na duže staze, i nikako svaki drugi dan. Treba nam malo više vremena da se posle pokrenemo, i to pod uslovom da imamo volje i razloga, malo više volje, razloga uvek ima !

Završila sam posao, imam ručak od juče, mešenje i spremanje pite ne dolazi u obzir, ovih dana se i previše jelo 🙂 Ako neko slučajno uključi TV, sedećemo satima uz već viđene serije i filmove, znači ni to ne valja. I tako se ja setim da je moja omiljena online trenerka postavila pre neki dan “walking challenge”. Pešačenje kao najzdravija, i ujedno najjeftinija vežba, može biti izazov kad vam obaveze ne dozvoljavaju da idete u šetnju dovoljno često. Savršen izazov jer može da se izvede i napolju i unutra ako imate kući traku za hodanje/trčanje. Traku nemam, ali je zato tu i klip koji nisam ranije imala vremena ni da pogledam, videla sam samo da traje 35 minuta !

Klip je fenomenalan ! Vi se u stvari samo krećete na različite načine, menjate brzinu kretanja, prava lagana kardio vežba. Za to vam je potrebno da samo malo prerasporedite stočić i fotelju u dnevnoj sobi, ili ako imate širi hodnik, i to je sasvim OK.

Prilagodite tempo kretanja sebi, uopšte ne morate da ulažete preveliki napor, dovoljno je da se razmrdate i nasmejete po ovakvom tmurnom danu. A nasmejaćete se sigurno, prosto je nemoguće da ostanete namrgođeni uz ovakve vesele vežbice ! Mnogo liče na neke stare dečije igre. Kad smo kod dece, ona provereno uživaju u igri i kretanju, pa uključite i njih, prijaće i vama, i njima !

Evo vama linka, pa probajte. Nadam se da ćete uživati !

https://pin.it/3luBsf0

Veliki pozdrav !

Zdravo svima ! Eto nama kiše i lepih kišobrana 😃 Savršen dan za priču o lepim stvarima, kao što je dostojanstvo.

Neophodno je imati dostojanstvo. Dođete u neke godine kada poželite mir i stabilnost svuda, u kući, u porodici, među prijateljima, gde god da ste. Prošlo je ono vreme kada su vam reakcije na loše situacije i ljude bile ishitrene i nepromišljene. Sada želite da uživate u svojoj mudrosti i ogromnom znanju o tome kako svet funkcioniše. Nakupilo se dosta iskustva pa ga treba i iskoristiti na pametan i dostojanstven način.

Ljudi obično povezuju nedostatak dostojanstva sa nemanjem novca, ili idealnih uslova za život, ali to jednostavno nije tačno. Može se biti čovek i kad vam baš ne ide sve po planu. Poštujete i volite svoju porodicu i prijatelje i kada nisu bogati, zar ne ? Pa zašto onda ne poštovati i sebe u toj situaciji ?

Jer dostojanstvo i jeste samopoštovanje. Znam ko sam i šta sam, znam koliko sada mogu i šta još mogu na sebi da radim. Gradim i usavršavam sebe poslednjih 45+ godina, i zato dugujem sebi da to radim tako da sam ponosna. Svašta nam se desi u toku samo jednog dana, dosta toga je lepo, a ima i ružnih, iritantnih svari. E upravo u tim neprijatnim dogadjajima treba biti dostojanstven. Kako kažu, “dva puta meri, jednom seci”. Razmisli pre nego što odreaguješ na nedostojanstvene ljude. Oni obično “hvataju na buku” , na lažni osmeh/podsmeh, mešaju se u stvari za koje uopšte nisu stručni ili imaju malo znanja, svete se za nešto što se njima desilo, pa hajde sada neka se i vama desi (komšijina krava…). Uglavnom, sve šta rade je da izazovu reakciju koja je ispod dostojanstva, da vas svedu na svoju meru. Ali, vi niste iz te priče, vi imate svoju priču, i ona je sigurno mnogo pozitivnija.

Ja čuvam svoje dostojanstvo tako što sam okružena dobrim ljudima. Sa njima se osećam divno u svakom trenutku, oni mi daju energiju i podršku. Jedan običan razgovor sa “mojim ljudima” je dovoljan da ceo svet dobije lepšu boju, ma ne samo jednu, dobije ceo spektar boja ! I onda, kada se desi neka bezvezna situacija, kada je neko loš sagovornik, ja izbrojim te boje 😄, pogledam sagovornika direktno u oči i kažem “U redu je. Evo ti malo mog dostojanstva, da nam život bude lepši.”

Jer mi to zaslužujemo. Zaslužujemo da poštujemo sebe, uvek i zauvek.

Veliki pozdrav, svako dobro.

Zdravo svima ! Srećan osmi mart damama !

Srećan osmi mart svima ! Zašto da ne bude srećan i gospodi koja svoje dame čini srećnim ! Dakle, što više sreće i nasmejanih lica, i danas, i svakog drugog dana !

A ja obećavam sebi da ću biti srećna. ❤ Mislim da mi je to jedno od najboljih obećanja koje sam do sada dala, i sigurna sam da ću u tome istrajati. Tačno znam šta me čini tužnom i nervoznom ! Uglavnom su to svakodnevne stvari koje nam život neminovno donese, mada ponešto i sami sebi “zakuvamo”, nepažnjom, ili zato što smo jednostavno inertni, i pustimo “da samo prođe”.

E ne može više tako ! Tačno znam šta više neću. Imam 45+ godina, i za početak više neću da se pravim da ih nemam ! Da, imam podočnjake, nekad ružičaste, nekad nebo plave, i šta onda ? Neću da ih skrivam korektorima jer mi dodatno suše kožu lica. Meni lično ne smetaju, baš mi lepo služe kao podsetnik da treba više da se naspavam i manje brinem. I da, nije mi lice uvek nasmejano, i neću da budem uvek happy, happy, pa nisam klovn ! Dešavaju mi se stvari iz dana u dan, kao uostalom i svima vama, i moje lice jasno pokazuje šta o tome mislim ! Plus, imam manjak kolagena, a višak bora, što je više nego prirodno, i nemam nameru dodatno da zatežem lice uz neke usiljene osmehe. (o masaži lica ste već mogli da čitate 😀)

Jeste, imam i višak kilograma, ali moji su, ja ih nosim sa sobom, deo su mog načina života i ako meni ne smetaju, onda treba da bude sve u redu. U mojim godinama želim da sam zdrava, da se hranim zdravo (post o kolačima bez šećera 😀), želim da vežbam da bi mi telo bilo jako i energično (post sa predlozima vežbi🙂), volim da šetam, da se krećem, udišem vazduh punim plućima…Ali ono šta ne želim je da obraćam pažnju na komentare ljudi o nečijem izgledu. Bilo da ste tanki ili punački, to ste vi ! Zanemarite komentare i idemo dalje !

Da, znam da radim svoj posao, i uživam u njemu ! Ali ako kažem da nešto ne mogu, to stvarno to i znači. Imala sam dovoljno godina da upoznam sebe do sada, i znam šta mogu, a šta neću uspeti da uradim kako treba. Nije poenta da prihvatim da radim sve šta mi se u struci ponudi, nego da znam da napravim razliku između “odraditi” i završiti zadatak. Zato verujem u sebe i idem dalje !

Ne volim buku dok spavam, mrzovoljna sam kad treba da izađem napolje a kiša je, ali volim lepe kišobrane 😀 . Ne volim lažne prijatelje, i laž uopšte, nikad više ne poverujem ljudima koje uhvatim u laži. Volim da kažem, posavetujem, učinim, poklonim, i onda to zaboravim. Meni ne treba vraćati uslugu, ja se i ne sećam kad sam vam se našla u nevolji. Za ovih 45+ sam mnogo puta videla da ljudima nekad jednostavno treba pružiti ruku u pravo vreme, i onda krenuti dalje.

Da li si mi prijatelj, zavisi od tebe ! Sa 25 godina nam je prijatelj svako ko nam dođe na rođendansku žurku, sa 45+ je sasvim drugačija situacija. Kad me pitaš “Kako si ?” i sačekaš odgovor, prošao si kvalifikacije, ali nisi “primljen za stalno”. U ovim godinama pravimo jasnu razliku između prijatelja, poznanika, kolega, komšija “nadzornih kamera”, i komšija “Šta ti treba, tu sam”. Vrlo jednostavno !

Život čine mnoge stvari, i ima tu još toga šta neću ili hoću, za sebe prvenstveno, za moju porodicu. Sve to mogu, samo ako sam srećna.

I zato biram da budem srećna !

Veliki pozdrav !

Zdravo svima ! Mesec je ljubavi i naravno da ćemo pričati o ljubavi !

Sa godinama, ako želimo, učimo o svemu. Pa tako učimo i o ljubavi. Ako mislimo da se ona samo tek tako desi, i mi samo tek tako sedimo i čekamo da “nam dođe” i da napravi čudo, onda nismo baš mnogo sazreli po tom pitanju. Ljubav treba osetiti, prepoznati a onda i, ako je toga vredna, čuvati. Znam puno ljudi, i srećna sam što ih je puno, koji su upravo to uradili. Pronašli se i onda se lagano, sa godinama, sve više upoznavali, menjali, sazrevali, i usput doživeli svakakve, i dobre i loše, zajedničke trenutke. Posebno treba naglasiti “zajedničke”, jer samo zajedno, vas dvoje, možete od svoje ljubavi napraviti ono šta večno traje. A za to je potrebno mnogo razumevanja, mnogo tolerancije, strpljenja, odlučnosti, hrabrosti pre svega.

Moja draga Suzana Milošević i njen suprug svoju ljubav za tili čas pretoče u nešto jako lepo i produktivno, kao što su na primer banane koje rastu u njihovom dvorištu ! Banane na našem podneblju ! Koliko nas može to ?! Moja druga drugarica je sa svojim partnerom od “garaže”, preko dućančića, stvorila mali raj za sebe i svoju porodicu. Mnogo odricanja, ali i mnoooogo međusobnog poštovanja i uvažavanja, i oni sada žive svoj san, a sve nas ostale inspirišu i ohrabruju da se i mi volimo i stvaramo . Imam ja puno sličnih primera meni jako dragih ljudi, što i moj život takođe čini kvalitetnijim.

A kada pričam o ljubavi, moja stalna asocijacija i inspiracija 🙂 su moji roditelji. Tu, u mom porodičnom domu gde sam odrasla, tu sam prvo naučila šta znači stvarno voleti. Nesebična, ogromna ljubav, u svakom ćošku, u svakom osmehu, u svakom tužnom pogledu, u ručku, večeri, u radosti, u namrštenom čelu, uvek i svuda, ljubav ! I oni tu ljubav ne daju da im neko dira, ni po koju cenu ! Čuvaju je za sebe, čuvaju je za nas, a ponekad i od nas. Sa posebnim strpljenjem i upornošću se oni vole i dan danas, sa koliko pažnje oni razmišljaju jedno o drugom, to treba videti i doživeti. Ali, to su ljudi koji se o svemu brinu na taj način, ne može se samo na jednom polju biti vredan i dobar učenik, a na ostalim ništa. Mora se voleti sve šta se radi, i svemu šta se voli posvetiti vreme i svoja razmišljanja, i eto uspeha ! Njima i kaktus procveta ! Ozbiljno ! Ja im donela neki koji je kod mene izgubio i oblik i boju i bodlje, a oni napravili ovo !

Da, čak su i presadili pa imaju i u drugoj saksiji, za kasnije, za budućnost !

Nisam ja još naučila dovoljno o ljubavi, a tome se radujem, jer mogu tek da istražujem i saznajem. Moji kaktusi nisu još uvek ovako veseli , ali biće, jer učim od najboljih !

Veliki pozdrav i ne zaboravite da se mnogo, mnogo volite !

Zdravo svima ! Svi smo dobro ? A ako nismo, gde se prvo vidi ? Pa na licu, naravno. Zato se za lice treba pobrinuti “spolja i iznutra”.

Prvo, treba da znamo da je naše lice mapa našeg života. Ova bora je od poslednje brige oko problema koji je imao član vaše porodice, ona druga je jer ste umesto odlaska na more odlučili da godišnji odmor provedete u krečenju kuće. Ova malo dublja je jer vam je možda dete palo dok se igralo u parkiću, dete je na to odavno zaboravilo ali vaše lice nije. Ona bora malo ispod je još sa fakulteta, jer je taj jedan ispit tražio mnogo neprospavanih noći. A one senke ispod oba oka, e one su od skoro, i uporno neće da se sklone. Par loše prospavanih noći i podočnjaci su tu, i prosto ne žele da odu.

E sada, nije sve tako crno kao što su podočnjaci. Ako se stvarno potrudimo da se hranimo zdravo, da pijemo dovoljno vode i spavamo u vreme kad treba da spavamo, i onoliko sati koliko treba da spavamo, možda i učinimo nešto povodom izgleda naśeg lica. Ali svi dobro znamo da to ponekad jednostavno nije dovoljno, i da je i licu, kao i našem telu, povremeno potreban jedan spa tretman. Ja imam jedan predlog za vas, koji naravno ne traži materijalno ulaganje, a znači jako puno. U linku koji delim sa vama je detaljno objašnjenje kako treba uraditi “samomasažu” lica. Sve šta vam je potrebno je malo kreme koju inače koristite za negu lica, i tri minuta masaže koja čini čuda ako se pravilno uradi ! Koža dobije sjaj, mišići se lagano opuste, nestane zabrinutosti i tenzije, pa čak i moji verni pratioci, podočnjaci, postanu manje vidljivi.

Kad jednom ovladate tehnikom masaže moći ćete i da je svakodnevno primenjujete. Tri minuta nanošenja kreme na poseban način pre izlaska iz stana, i već ste druga osoba ! 😉

Na početku klipa simpatična maserka ( za koju Times piše da je “The Queen of skin” ) malo duže priča o tome da možete koristiti bilo koje ulje za lice koje vam odgovara ( ja lično ne mogu da koristim ulja, a da ne izazovem crvenilo, zato koristim kremu za lice ), i onda počinje da objašnjava kako se koji deo lica masira da se postigne “anti-ageing” efekat. Čak nije ni važno koliko dobro koristite engleski jezik, razumećete pokrete i njihovu svrhu. Probajte, pratite uputstva, pa onda odredite šta vam od toga prija, i šta želite da postane deo vaše svakodnevne nege.

https://youtu.be/jqKX-guFdXc

Uživajte !

Zdravo svima ! Još malo će ova zima, pa onda lepše vreme, sunce, cveće, malo više kiše, sve u svemu dani više neće biti sivi i hladni, a ja svakako neću znati šta da obučem !!!

Da budem iskrena, ni do sada nisam baš bila sigurna kako bih volela da moj stil izgleda. Kad sam bila mladja, dakle pre 20 kilograma, eksperimentisala sam sa nekim haljinčicama i suknjicama i topićima (neke od njih uredno čuvam da me podsete na lepe situacije u kojima sam ih nosila). Ipak, uvek bih se, čak i tada kad sam izgledala tako da sam mogla da obučem šta sam htela, vraćala udobnoj odeći, neka mekana bluzica, neka široka košuljica, uglavnom farmerice, ili suknja pristojne dužine da mogu da se pojavim bilo gde u njoj.

Kad pogledam svoj ormar i dalje ista vrsta garderobe, samo druge boje, a očigledno je kupovina zavisila od mog trenutnog raspoloženja. Ništa šta bih mogla nazvati stilom !!! Tu i tamo neka haljina, ali toliko naginju klasici da samo za dve mogu da kažem da se po nečemu razlikuju, da su posebne, i opet su “one svakodnevne”. Ništa drugačija situacija nije ni za svečanije prilike, ako izuzmem jednu haljinu sa srebnim printom i providnu crnu bluzu sa našivenim sjajnim perlicama.

Ja ipak mislim da žena mojih godina treba da je već shvatila šta joj dobro stoji i čega treba da ima u njenom plakaru, umesto vašara koji gledam dok ovo pišem. Sa godinama se naše telo promeni, i to je normalno, bilo zato što menjamo kilažu, debljamo se ili mršavimo, bilo zato što povremeno vežbamo ili ne vežbamo uopšte, ili smo bili aktivni sportisti a sada smo rekreativci. Svejedno ne izgledamo kao nekada, pa verovatno treba malo i da se istražuje, isproba koji komad drugačije garderobe, ali zima i čitava situacija nisu baš najpovoljnije vreme za takav poduhvat. Zato sam se odlučila za jednu aplikaciju, bar dok se vreme ne prolepša. Samo unesete podatke o svojoj visini, modifikujete priloženu siluetu da odgovara vašem telu (proširite ili suzite kukove, ramena, struk…),i učitate svoju sliku (kao za pasoš, važna je glava 🙂).

Dobila sam puno predloga za moj budući izgled, neki neverovatno liče na ono šta već nosim, što znači da ipak imam neki stil, jeeeeej 🙂 Ima tu i nekih čudnih predloga, ali i onih koji mi se baš, baš sviđaju. Razmisliću dobro pre nego što krenem u prolećni šoping, dobila sam sada već konkretnije ideje šta bi mojoj figuri i načinu života odgovaralo. Dotle mogu da uživam u virtuelnom isprobavanju garderobe bez ijednog potrošenog dinara !

Ima još vremena, i još puno modela, ali će promene svakako biti !

Veliki , veliki pozdrav !

45+ Da li vežbate ?
Zdravo svima ! Nadam se da ste dobro i da ste srećni, ili da radite na tome da budete. Jedna od stvari koje mene čine srećnom je vežbanje !
Mislim da sam imala 8, ili 9 godina kad sam ustajala rano, kad i moja mama, što je verovatno bilo u 5 sati ujutru jer se tada radilo od 6 ! Mama je svakog jutra imala svoju rutinu, budjenje, kupatilo i onda vežbanje ! Budući da je zdravstveni radnik, pravilnu ishranu i fizičku aktivnost je oduvek smatrala primarnim. Pamtim da sam jedva čekala jutro, prijatno sveže letnje ili hladno zimsko, svejedno, da izjurim iz svoje sobe u dnevni boravak i provedem sa njom  tih kvalitetnih dvadesetak minuta radeći vežbice istezanja, čučnjeve, više vrsta, nešto što bih nazvala “sklekovima na zidu”, vežbe za stomačne mišiće…
Mami mogu da zahvalim što me je uvela u taj magični svet vežbanja i naučila me da poštujem svoje telo i radim na tome da budem zdrava i jaka.
Vremenom sam proširila aktivnosti , išla u raznorazne fitnes centre, radila na spravama, grupne treninge, individualne, ali sve to bi uvek moralo da stane na čitavih šest meseci kad kičma počne da boli. Zato sam u jednom trenutku morala da sednem i doooobro razmislim o konkretnim vežbama koje ja smem da radim kod kuće sama i šta od opreme treba da kupim, a da ne izazovem bol u lumbalnom delu koji može dugo da traje, i mislim da sam u tome uspela. ( O opremi za vežbanje koju možete da koristite kod kuće, koja je kvalitetna a ne mnogo skupa u nekom od sledećih postova.)
Kako sada trenutno jos uvek imam problem sa kičmom, a zbog koga ne smem da uradim nijedan moj “trening”, pronašla sam na internetu vežbice koje su toliko lagane, mogu da se rade bukvalno dok kuvate kafu, a meni čak i pomažu u ovoj situaciji, što moram da priznam nisam očekivala. Probala sam ih vrlo oprezno, mali broj ponavljanja na početku, svakog dana uvodila po jednu novu vežbu, i shvatila da mi baš prijaju i da mi oporavak ide brže nego što sam očekivala.
Ne mogu da ih preporučim onima koji osećaju bol, ja nisam iz te struke, ali meni su , eto, pomogle da se polako vratim “u normalu”.
Podeliću ovde sa vama par klipova (klipovi se nalaze u linkovima ispod teksta), moje inače omiljenje internet fitness “trenerke”. Videćete koliko su jednostavne, a efikasne. Sve šta vam je potrebno je radna površina u kuhinji, ili čvrsta “trpezarijska” stolica, i kauč u dnevnoj sobi.
Pa uživajte radeći na sebi ! Ipak smo mi u najboljim godinama ! Ako do sada nismo radili vežbe, treba da  počnemo da ih radimo, a najbolje je početi sa ovim laganim koje će upotpuniti vreme dok čekamo da provri voda za kafu ili toster
izbaci hleb ! Toliko malo vremena oduzimaju. Probajte !

https://youtu.be/V9SQK4C2A4M

https://youtu.be/GVXnDvCKnvA

https://youtu.be/xoA-HdTvPl8

https://youtu.be/DvIlk1lQ9nE

Zdravo svima ! Poslali ste mi puno ideja za kolače bez šećera , nisam stigla sve da ih isprobam, ali ovaj jesam i super je !

Urme, bez koštica 🙂 se potope dok ne omekšaju, skine se spoljna korica, vrlo lako ako su dovoljno dugo potopljene u toploj vodi, mešaju se dok se ne napravi kaša. Doda se mleveni lešnik i mleveni orasi, može da se doda i kakao (jedna kašika), i od toga se prave kuglice. Ja sam neke od njih posula kokosom, a neke orasima. Potrebno je oko 100g lešnika, isto toliko oraha, i oko 150g urmi 🙂. Ne peče se, i sama priprema sa potapanjem urmi traje malo više od pola sata. Prijatno !!!

45+ i šećer, ili ne ?
Zdravo svima ! Svima jedno veliko HVALA na porukama i savetima, mnogo su mi značili. Nadam se da ste svi dobro, pa da se onda pozabavimo jednim “slatkim pitanjem”.
Ja imam neku ludu sreću da mogu vrlo jednostavno i lako da prestanem da jedem slatkiše. Samo odlučim da više neću da jedem ništa “šećerno”, i to je to. Mogu da prođem pored svih plazmi, i kapkejkova, i keksića u radnji, i da mi uopšte ne padne na pamet da napunim korpu njima, śto inače radim između dve odluke da prestanem da ih jedem  . U danima kada ne jedem šećer ne osećam nervozu i ne jedem ništa drugo preterano više nego pre, naprotiv. Vremenom počnem da se mrštim i na peciva, pa onda i na “grickalice”, osim ako je neki baš dobar film koji nikako ne ide bez smokija i/ili kikirikija. Umesto da budem bez energije, jer koliko znam šećer daje energiju, ja se osećam nekako “odmorno”, kao da sam se oslobodila nekog viška tereta. A onda i stvarno počnem da se oslobadjam viška, kilogrami sami odlaze. Neću da kažem koliko tačno za tri meseca bez slatkiša, jer dama se ne pita za kilograme, čak i kada se ratosilja dvocifrenog broja istih , la la la !  Nestalo je i onog konstantnog osećaja natečenosti, i odeća drugačije stoji, i mogu bez problema da nosim i uske cipele, pa i štikle (koje baš i ne volim, ali mogu, ako hoću).
Nije prvi put da sam prestala da jedem slatkiše, ali jeste prvi put da sam vrlo brzo izgubila kilograme (ranije je za to trebala čitava godina, sada nešto malo više od 90 dana), ali sam čvrsto odlučila da se ne vraćam staroj, lošoj navici. Vidim samo korist od toga, kao da mi telo samo šalje signal da je “dosta više”, i da je vreme da svoju ishranu zaista prilagodim 45+. Nisam sigurna šta to baš znači , kako u stvari mi u ovim fenomenalnim zrelim godinama treba da se hranimo, to tek treba dobro da istražim. Zato mi je potrebno vaše mišljenje , znanje, iskustvo, savet, šta god smatrate da može biti od pomoći meni i drugima koji žele da im hrana bude lek, a ne bolest, kako je neko već pametno rekao.
Dok čekam vaše komentare evo jednog zanimljivog recepta za kolačiće bez šećera koji sam dobila od moje sestre. Potrebno je samo:
1 banana
3 kašičice putera od kikirikija
1 šolja muslija
Bananu dobro izgnječite i izmešate da postane kaša, dodate puter, i opet dobro izmešate da se sjedini, i na kraju dodate šolju muslija. Tepsiju premažete margarinom, a onda i dlanove, da vam se smesa ne lepi dok pravite loptice. Treba da bude ukupno 11 loptica. Njih stavljate u pleh i onda blago pritisnete kašičicom da dobijete pljosnati oblik kolačića. Pečete 20 minuta u predhodno zagrejanoj rerni na 170 stepeni.
Ja sam se malo igrala pa sam umesto cele šolje muslija stavila pola šolje mlevenih oraha i ¾ šolje muslija, i ispalo je mnogo dobro. Još je bilo bolje kada sam dodala kakao i cimet .
Pa uživajte u slatkim zdravim kolačićima , a prosledite i vaš recept u komentarima ako želite, ako i vi spremate slatkiše bez šećera.