45+ Sreća ❤❤❤

Zdravo svima ! Srećan osmi mart damama !

Srećan osmi mart svima ! Zašto da ne bude srećan i gospodi koja svoje dame čini srećnim ! Dakle, što više sreće i nasmejanih lica, i danas, i svakog drugog dana !

A ja obećavam sebi da ću biti srećna. ❤ Mislim da mi je to jedno od najboljih obećanja koje sam do sada dala, i sigurna sam da ću u tome istrajati. Tačno znam šta me čini tužnom i nervoznom ! Uglavnom su to svakodnevne stvari koje nam život neminovno donese, mada ponešto i sami sebi “zakuvamo”, nepažnjom, ili zato što smo jednostavno inertni, i pustimo “da samo prođe”.

E ne može više tako ! Tačno znam šta više neću. Imam 45+ godina, i za početak više neću da se pravim da ih nemam ! Da, imam podočnjake, nekad ružičaste, nekad nebo plave, i šta onda ? Neću da ih skrivam korektorima jer mi dodatno suše kožu lica. Meni lično ne smetaju, baš mi lepo služe kao podsetnik da treba više da se naspavam i manje brinem. I da, nije mi lice uvek nasmejano, i neću da budem uvek happy, happy, pa nisam klovn ! Dešavaju mi se stvari iz dana u dan, kao uostalom i svima vama, i moje lice jasno pokazuje šta o tome mislim ! Plus, imam manjak kolagena, a višak bora, što je više nego prirodno, i nemam nameru dodatno da zatežem lice uz neke usiljene osmehe. (o masaži lica ste već mogli da čitate 😀)

Jeste, imam i višak kilograma, ali moji su, ja ih nosim sa sobom, deo su mog načina života i ako meni ne smetaju, onda treba da bude sve u redu. U mojim godinama želim da sam zdrava, da se hranim zdravo (post o kolačima bez šećera 😀), želim da vežbam da bi mi telo bilo jako i energično (post sa predlozima vežbi🙂), volim da šetam, da se krećem, udišem vazduh punim plućima…Ali ono šta ne želim je da obraćam pažnju na komentare ljudi o nečijem izgledu. Bilo da ste tanki ili punački, to ste vi ! Zanemarite komentare i idemo dalje !

Da, znam da radim svoj posao, i uživam u njemu ! Ali ako kažem da nešto ne mogu, to stvarno to i znači. Imala sam dovoljno godina da upoznam sebe do sada, i znam šta mogu, a šta neću uspeti da uradim kako treba. Nije poenta da prihvatim da radim sve šta mi se u struci ponudi, nego da znam da napravim razliku između “odraditi” i završiti zadatak. Zato verujem u sebe i idem dalje !

Ne volim buku dok spavam, mrzovoljna sam kad treba da izađem napolje a kiša je, ali volim lepe kišobrane 😀 . Ne volim lažne prijatelje, i laž uopšte, nikad više ne poverujem ljudima koje uhvatim u laži. Volim da kažem, posavetujem, učinim, poklonim, i onda to zaboravim. Meni ne treba vraćati uslugu, ja se i ne sećam kad sam vam se našla u nevolji. Za ovih 45+ sam mnogo puta videla da ljudima nekad jednostavno treba pružiti ruku u pravo vreme, i onda krenuti dalje.

Da li si mi prijatelj, zavisi od tebe ! Sa 25 godina nam je prijatelj svako ko nam dođe na rođendansku žurku, sa 45+ je sasvim drugačija situacija. Kad me pitaš “Kako si ?” i sačekaš odgovor, prošao si kvalifikacije, ali nisi “primljen za stalno”. U ovim godinama pravimo jasnu razliku između prijatelja, poznanika, kolega, komšija “nadzornih kamera”, i komšija “Šta ti treba, tu sam”. Vrlo jednostavno !

Život čine mnoge stvari, i ima tu još toga šta neću ili hoću, za sebe prvenstveno, za moju porodicu. Sve to mogu, samo ako sam srećna.

I zato biram da budem srećna !

Veliki pozdrav !